Putovanja menjaju ljude...
Prošlo je 10-ak dana od povratka sa puta.
Posao i obaveze koje su čekale su jednostavno uzele maha i mora sve da se nadoknadi.
U narednim redovima ću napisati neke utiske celokupnog puta,osećaja za okolinu i sopstvenog viđenja.
S obzirom da sam obišao veći deo Evrope,a i delove okolnih kontinenata,mogu i da poredim sa onim što sam video.
Poslednji dan jednog putovanja.
Uvek nekako najnaporniji,ali je danas bio i stresan.
Verovatno što žurim da stignem i pokušavam da preteknem umor.
Uz laki doručak na popularnom mestu podgoričkih momaka,krećem ka Beogradu.
Još jednom zahvalnost Ratku što me je primio kao gosta,a nije dozvolio da ništa ide na moj račun.
Insistiranje nije pomoglo.
Upoznajte obalu da bi ste je više voleli.
Malo prisećanje sa lepim pejzažima pribalnog dela Crne Gore.
Put od Ulcinja me vodio preko Bara,Svetog Stefana,Budve,Cetinja i na kraju dana Podgorice.
Sezona je skoro na kraju i nema gužvi osim malo oko Budve.
Put koji se penje od Budve ka Cetinju je još sređen i dodata su dva-tri tunela.
Moram da priznam,za “odvrtanje” gasa savršeno.
Jedini je problem ako naiđu neka kola “bratski” nastrojena i požele da imaju mini trku sa Vama. A desilo se danas,dva puta.
Šta da kažem,samo se pomerim u stranu i smanjim gas.
Nemam želju da merim veličinu. I jačinu.
Moram da priznam,sviđa mi se putovanje brodom.
MIr,tišina,svoja kabina. Znaš da je motor na bezbednom.
Iskreno,malo su me čudno gledali na samom brodu,ima dosta pripadnika Albanske nacionalnosti.
I uvek im nekako pogled sklizne ka mom levom rukavu(na njemu je zastava SRB).
Lake konverzacije i osmeh rešavaju sve.
U Drač pristajemo oko 8h ujutro.
I od tada se ovaj dan zove “dan bezobrazluka”.
Stalno neki redovi i kolone,a ja baš ne umem da čekam.
Oproštaj sa Sicilijom!
Verovatno Sunce sija jače i boje su lepše kada odlaziš sa ovakvog mesta.
Način da te zadrži,privuče i natera da se ponovo vratiš.
Neću sada o mom ukupnom mišljenju,to ću ostaviti po povratku u Beograd.
Od Katnanje,put me je vodio pored Taormine i kao krajnja tačka Sicilije grad Mesina.
Trajekt odatle vodi do grada Reggio di Calabria.
Rastojanje od 3-4 km se prelazi za 15min,ali ima jedna sitnica,kako ući na trajekt a bez bezobrazluka.
Pa nikako!
Severno do grada,pa malo uzbrdo,pa naokolo,pa još uzbrdo pa krivina za krivinom,pa žičara i donekle vrh pa sve to nazad.
Ceo dan u jednoj rečenici.
Da,ceo dan sam posvetio jednoj planini i ne običnooj već zvanično jedinom aktivnom vulkanu u Evropi.
Početak tog puta baš nije ni obećavao,mnogo malih mesta koja su prilično prazna,ali su skoro svako je bilo okićeno i spremno za neko “zezanje” ovih dana. Ili je već bilo pa nisu sklonili?
Posle lakog spleta uskih ulica(ovo mi navigacija pokazuje ko je glavni) i raznih sokaka,dolazi odlična deonica u trajanju 50km.
Obišao sam veliki broj gradova.
Poslovno,privatno,motorom ili slučajno.
I moram da priznam,retki su gradovi koji mogu da me oduševe,učine drugačijim,boljim ili svesnijim da ne živim u centru sveta.
A možda i za “upoznavanje” sa gradom treba više dana ili nedelja.
Sam način i razlog mogu da učine remek delo sasvim malim ili obrnuto.
Ovaj grad ima svoju posebnu energiju,drugačiji je.
Nije ono što me “pomeri”,ali samo viđenje da ovakav grad postoji može da pomogne u tome da postanem bolji.
Sam za sebe,a i za druge.